[bws_googleplusone display=“plusone,share“]
Око 150 ловаца из Бадовинаца, Салаша Црнобарског и Црне Баре нису од краја рата у бившој Југославији ушли у своје ловиште на левој обали Дрине. Зечеве, фазане, срне, лисице, дивље патке, гуске и другу дивљач с оне стране „границе” лове ловци из Федерације. Од успостављања границе на Дрини ни ловочувари из Богатића немају контролу у овом делу ловишта које званично припада ЛУ „Мачва”.
Отели ловиште
– За полицију Федерације БиХ на мосту ми смо страни држављани, за које се примењују прописи који регулишу уношење оружја и муниције. Када је у питању лов, што је нама добро познато, потребно је да се приложе позив Ловачког друштва из БиХ и одобрење за ношење оружја. Њихови државни органи не признају да је ловиште наше, иако се налази на катастаском подручју Општине Богатић и недвосмислено је део ловишта ЛУ „Мачва” по решењу о установљењу ловишта које је издало Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства – каже Драгић Поповић, председник Скупштине ЛУ „Мачва” из Богатића.
Ловачко удружење „Семберија”, међутим, на основу Ловне основе ловишта Бијељина која важи до марта 2019. године, тврди да је граница њиховог ловишта на северу државна грница реком Савом, а на североистоку државна граница реком Дрином.
– По томе, наши ловци би могли да уђу у своје ловише само на позив ЛУ „Семберија” и да лове као странци. То се, наравно, неће никада догодити. Као што нисмо успели да организујемо заједнички лов јер не можемо са оружјем и муницијом преко границе – додаје Поповић.
Уназад неколико година поједини државни органи Србије давали су различита тумачења по захтевима ЛУ „Мачва” која су за циљ имала да се ловцима и удружењу омогући газдовање делом ловишта које се простире на нешто више од пет хиљада хектара.
Тако Министарство пољопривреде и заштите животне средине 15. јануара 2015. године у вези установљења ловишта ЛУ „Мачва” као одговор доставља и копирано решење из 1994. године (тада још важеће). Овим решењем се као ловиште ЛУ „Мачва” означава цела катастарска територија општине површине 38.287 хектара, а границе ловишта покалапају са границама територије општине Богатић.
Непроцењива штета
Министарство спољних послова је, по захтеву за тумачење у оквиру једног парничног спора који се водио пред Основним судом у Шапцу, 4. децембра 2013. године одговорило како државна граница није формално-правно одређена и регулисана међудржавним уговором.
„До дефинитивног утврђивања државне границе, две државе за државну границу сматрају бившу међурепубличку границу између Републике Србије и Босне и Херцеговине у бившој СФРЈ, која је различита од садашњег тока реке Дрине, тако да њено корито не представља државну границу”.
Различита тумачења не збуњују ловце. Она потврђују (не)заинтересованост и немоћ државних органа. Често се и омаловажавају захтеви ловаца у смислу шта они имају да траже поред озбиљнијих проблема. Нажалост и „озбиљнији” проблеми у разграничењу суседних држава се не решавају. Намера ловаца је да скрену пажњу на губитак дела ловног подручја које је веома атрактивно за развој ловног туризма.
– Огромну штету има ЛУ „Мачва”. Када би се рачунало колико је дивљачи изловљено свих ових година, то би био милионски износ. Ми се одговорно понашамо и испуњавамо своје обавезе. Редовно пребројавамо дивљач, хранимо, обогаћујемо ловиште, односно део ловишта које је на десној обали Дрине. Ко зна у каквом је стању део ловишта с оне стране Дрине – пита се Поповић. Грешка је, додаје, посматрати лов искључиво као хоби. Ловство је и значајна привредна грана, али када је управо најатрактивнији део који пружа такве шансе практично одузет, о томе може само да се размишља.
Д.Г.